Vrh

Tvoja trenutna lokacija:  Index / Info / Info Kategorija / Društvo




NEKE PTICE NIKAD NE POLETE


Naš sugrađanin Radovan Radović ima neobičan i komplikovan hobi. Ima 70 godina, a već 50 godina se bavi golubarstvom. Pola veka rekli bi...

Sa golubarstvom počeo je rano, i u taj svet ptičje estetike uveo ga je njegov otac koji je uzgajao više različitih vrsta golubova. Kasnije, kada je Radovan krenuo samostalnim koracima, odlučio se da uzgaja samo jednu rasu, jer je shvatio da se jedino tako mogu postići vrhunski rezultati. Imamo utisak da je Rade osoba koja ne voli površnost i da se tokom života izmedju kvaliteta i kvantiteta uvek opredeljivao za ovo prvo. Tako se i opredelio za maltezera.

- Ovim zanimanjem se nije lako baviti.  To je farmerski posao. Potrebno je ozbiljno poznavati farmaciju i veterinu i biti stručnjak
, govori Radovan upirući prstom na brdo knjiga koje se nalaze na stolu i pored. Svega tu ima, ali dosta toga i fali. Golubarsko iskustvo koje je stekao, ne nalazi se na papiru, a stekao ga je na pretek...

- Golub maltezer je izložbena vrsta i za uzgajanje je jedna od najtežih i najzahtevnijih rasa golubova. Prema standardu, telo mu je kockasto. Dugog je vrata i nogu, kratkih krila i repa koji je podignut pod uglom od 90 stepeni u odnosu na kičmu, sa strašću govori o svojoj pasiji, naš komšija Radovan.



Zbog svega ovoga, kao što se da zaključiti iz naslova, maltezer može da leti koliko i kokoška.

- Maltezer gotovo da nije sposoban za samostalno produženje vrste. Nepisano je pravilo da što god je primerak bliže idealnom izgledu - sve je manje spretan za parenje, govori Radovan.

Problem su, kako smo mi shvatili, duge noge, koje otežavaju kretenje
i zbog kojih ovi skupi golubovi ne mogu uvek dovoljno dobro da zagreju jaje, a često ga i razbiju zbog svoje nespretnosti.

Iz tog razloga se koriste golubovi "dadilje", koji nisu toliko lepi i čistokrvni (roditelji su im mešani) ali zato jesu dobri zamenski roditelji.

Radovanovo celoživotno puteševstviije  nije bilo samo obeleženo golubovima. On je ostvaren čovek, u penziji i za života je prošao dosta toga. Sretno je oženjen već dugo vremena, a radio je i u sklopu Naftagasa 38 godina, do penzije. Studirao je mašinstvo, koje je kako kaže "malo zabatalio" ali ni to nije ispalo loše. Ubrzo posle toga dobio je posao na projektu u Beogradu. Naime, učestvovao je u pravljenju prototipa borbenog aviona na kojem su zajedničkim snagama radile tadašnja Jugoslavija i Rumunija.

Bio je i jedan od osnivača golubarskog udruženja u Srbobranu, "Hobi 77", a na takmičenjima je u mladosti osvojio više nagrada sa svojim maltezerima. Ipak, već duže vreme ne posećuje izložbe. Ne želi više da se toliko nervira i angažuje. Nije redak slučaj da se na izložbama zarazi čitavo jato, uprkos redovnim veterinarskim pregledima, pa je i to nešto što ga odvraća od takmičenja.

Golubovi, traže posvećenost. I sada mu kaže, oduzimaju previše vremena, ali ne vidi nikoga ko bi nastavio njegov rad pa stoga i dalje nastavlja da ulaže svoje vreme i energiju u njih.

- Šteta je da to sve propadne. To se nažalost ovde više ne isplati raditi, a ima i mnogo odricanja.  Zauzet sam i mobilan sa njima preko cele godine i problem je otići na godišnji odmor ili letovanje. Ali zato ako se odhrani par komada dobrih izložbenih ljubimaca, ima mesta i zadovoljstvu.

Ovo poslednje Radovan reče sa vidnim osmehom na licu. Taj osmeh mu se otimao svaki put kada je nešto govorio o svojim ljubimcima i jasno je da on u ovome i posle svih ovih godina uživa, protivno svim navedenim "nedaćama" golubarstva.

M.Š.



 

Postavio: Srbobran.net dana 2016.03.28

 

 

Glasaj
     


Učitava se...
 Prijavi se
Pretraga

KURSNA LISTA





stampaj | Powered by Koobi:CMS 7.31 © dream4® | Redakcija | Design and Development Edit by: 2N - N.Nenadov | Pratite nas na društvenim mrežama