Vrh

Tvoja trenutna lokacija:  Index / Info / Info Kategorija / Kultura




FACEBOOK KOD NAS SLOBODNO MOŽE DA SE ZOVE „Društvena Mreža Ćirilo i Metodije“


U susret predstavi koja će se igrati u subotu, 5. marta u 18.00 h u Galeriji Matice srpske, za Srbobran net govori Zoran Subotički autor "Od raja do beznjenice"...

-          Priča o Lenki i Lazi koju si ispričao postavljena je na „daske koje život znače“. Premijera je bila u dvorcu „Fantast“, a nakon toga odigrali ste predstavu u Bečeju i Novom Sadu. Svaki put tražila se karta više. Ljubitelji drame, moći će ponovo da je vide 5.marta u galeriji Matice Srpske. Nesumnjivo da postoji interesovanje publike i da epska ljubavna priča mlade bogatašice Lenke Dunđerski i vremešnog pesnika Laze Kostića pronalazi svoj put do srca ljudi. Da li si zadovoljan reakcijom na tvoj tekst i komad uopšte?

Ne postoji nijedan razlog da krijem da sam od samog početka rada na tekstu, a kasnije i na samoj predstavi, sa glumcima, želeo da napravim jedan dopadljiv komad, jednostavan po svojoj formi, rečit po svom sadržaju i suštini. Ispred sebe sam imao milion puta „ispričanu priču“ o Lazi Kostiću i Lenki Dunđerskoj, znanoj gotovo svima, kao i „mit o Dunđerskima“, takođe poznat mnogima, tako da je meni ostalo „samo“ da poradim na tim estetskim, emotivnim, humanim momentima koje ljude mogu dotaći, izazvati emotivnu reakciju.  Dosadašnjim prijemom predstave od strane  publike sam više nego zadovoljan.  Predstava je zaista emotivna, potresna i neretko gutamo suze i publika i glumci i ja sa njima.

-          Okupio si profesionalce za rad na ovom jedinstvenom projektu. Da li su se rado odazvali, odnosno da li je ovo tvoj prvi izbor?

Moj izbor su bili ljudi. Ne „glumci koji liče“ na Lazu, Lenku ili Lazara Dunđerskog.  Naročito sam izbegavao poznate glumce, čijim samim imenom bih privukao publiku. Ovoj predstavi to nije potrebno.

Jovanu Radovanović , studentkinju glume, iz Bečeja sam odmah „video“ kao Lenku, jer je znam kao posvećenu, borbenu, odgovornu osobu, sa specifičnim glasom, sa prostorom za rast i razvoj kao glumice. Ervin Hažimurtezić se „sam pojavio“, našao sam ga u jednom, za njega specifičnom, profesionalnom momentu, u trenutku kada dobija otkaz u Pozorištu mladih! Takva glumčina, takav kapacitet! Miodrag Petrović, prvak Srpskog Narodnog Pozorišta u Novom Sadu je moj dugogodišnji prijatelj, osim što je sjajan glumac, Petrović je i pesnik, tako da je njegov ugao gledanja na komad i učešće u njemu dvojak - glumački i pesnički. Njega sam hteo baš takvog i po tom redosledu: kao mog prijatelja, kao pesnika i kao glumca.Drago mi je bilo što su svo troje od prve prihvatili uloge, što su se pronašli u tekstu, što uživaju u tekstu, na sceni...Sa nama je u početku bio i moj dragi prijatelj, glumac i reditelj, Nenad Gvozdenović koji je morao napustiti projekat zbog obaveza u Beogradu. Tako da sam ja silom prilika ispao i reditej predstave.

-          Živimo u vremenu reality programa, znamo sve o raznim Cicama, Macama, mediji nas prosto obasipaju informacijama o njima. Gotovo da je sve postalo estrada. Koliko je teško u jednoj takvoj društvenoj klimi napraviti ovako nešto, potpuno drugačije. Za tebe kao univerzitetskog profesora i nekog ko je uvek bio avangardan, siguran sam da je bio izazov, međutim da li su oni čija pomoć je bila neophodna, tu pre svega mislim na institucije i pojedince koji su trebali finansijski da podrže projekat lako razumeli tvoju ideju?

Kad sam već napisao tekst, poduhvatio se režije, normalno je bilo da odradim i sve što je u vezi sa produkcijom, hahaha. Ko to može bolje od onoga kome je istinski stalo? Ovakvi projekti koštaju nemali novac i podršku za predstavu sam dobio od mojih poznanika poljoprivrednika Bečejskih, advokata, zubara, preduzetnika, poslovnih ljudi. Dakle, nijedan „javni dinar“ nije uložen u ovaj projekat. Naprosto, nisam ga tražio. Generalni pokrovitelj predstave je žena-poljoprivrednik, Verica Stajić, ćerka poznatog bečejskog poljoprivrednika i borca za prava poljoprivrednika g. Blaže Stajića, na žalost prerano preminulog. Dobru volju i pruženu ruku za saradnjom  našao sam i u Gradskom pozorištu Bečej, Turističkoj organizaciji Bečej, kao i rukovodstvu Dvorca Fantast,  jer je prvobitna zamisao bila ( i još uvek je) da predstava o Lazi Kostiću i Lenki Dunđerskoj bude kvalitativna kruna turističke ponude opštine Bečej i Dvorca Bogdana Dunđerskog, „veleposednika starobečejskog i sentomaškog“. Postoji takođe određen broj ljudi čija podrška nije bila materijalne prirode, nego drugarska, onako ljudska, kao što je bila podrška Baneta Radoševića, umetnika i dizajnera iz Novog Sada koji nam je otvorio vrata svoje galerije na Petrovaradinu da nesmetano imamo probe u Novom Sadu.

A kad me već pitaš za kontekst, koji čine Cice, Mace i Kuce...reći ću ti nešto što će te možda iznenaditi: pa meni taj kontekst ide na ruku! Jer ljudi su zgroženi i zgađeni nad tim, željni su čiste, nepatvorene, jednostavne poruke, emocije, umetničkog doživljaja, željni smo svi - lepog. Zato se karte za predstavu brzo razgrabe, ljudi uživaju u tom izmeštanju u prostor nevinosti, čistote, ljudskosti... Publiku ove predstave čini fini svet, tihi, kulturni, pažljivi, dobronamerni...

-          Aktivan si na facebook-u i vrlo često ostavljaš britke komentare koji izazivaju pažnju javnosti. Kakav je tvoj generalni stav prema društvenim mrežama, odnosno koliko one oslikavaju naš život, da li su postale naše ogledalo, ili je to samo način da se prikažemo kakvi bi smo zapravo želeli da budemo?

Fejbuk je alatka, sredstvo, medij izražavanja. Zavisi od ugla gledanja kako mu pristupaš i šta sa njim radiš i koja su ti očekivanja. Činjenica je da on predstavlja „zlatni presek“ društva pa zato tu svašta možeš da nađeš. Kao društvena mreža Fejsbuk ima svojevrsnu misiju opismenjavanja velikog broja ljudi, ne samo elektronskog opismenjavanja, nego i onog bukvalnog! Znaš li ti koliko ljudi u svom životu nije napisalo ni razglednicu, a sad su prinuđeni da se znoje nad računarom, sriču i kuckaju poruke!? Fejbuk kod nas slobodno može da se zove „Društvena Mreža Ćirilo i Metodije“ ! Naravno, ima i „majstora zanata“ koji jako dobro vladaju ovom mrežom, šalju važne poruke zajednici, odlični su pisci kratke forme. Recimo, ja sam zahvaljujući Fejsbuku, bez ijednog dinara dopro do velikog broja ljudi, obavestio ih o projektu, o predstavi, ponudio niz informacija o Dunđerskima, Lazi Kostiću itd. Dakle, ne treba potcenjivati moć ove društvene mreže.

-          Da li veruješ da će „Od raja do beznjenice“ imati dug život i kakav je to naslov uopšte? Šta je beznjenica?

-       - Beznjenica je Lazina kovanica koju nalazimo u samoj pesmi „Santa Maria della Salute“ i znači „život bez nje“, bez voljene drage...On kaže: „iz beznjenice, u raj ,u raj, u njezin zagrljaj“. Ja sam napravio inverziju jer, po meni, raj je vreme koje Laza i Lenka provode zajedno.A to vreme ja opisujem u predstavi. Zato je „od raja do beznjenice“. Jer u momentima njihovog  druženja, zavođenja, koketiranja,  kao u antičkoj tragediji, tu idilu preseče „neki andrak“, dogodi se neki sudbinski preokret i stradaju, nemilošću Boga ili Bogova, i Lenka i Laza i Lazar, Lenkin otac.

Upravo tako: ja sam napravio „repliku“ antičke tragedije, nisam pravio „šekspirovsku dramu“, premda bi to bilo naoko logično s obzirom da je Laza Kostić, još kao mladić, prevodio Šekspirova dela, bio najveći promoter i zagovornik Šekspira u nas.

Po mojoj proceni ova predstava će još dugo imati svoju publiku, pre svega u Vojvodini i u drugim krajevima  Srbije, planiramo izlazak van zemlje, kod naših sunarodnika, a za neko vreme potonje planiram da napravimo radio-dramu i tv dramu, jer ona ima taj zahvalni  dramski rečitativ i za pomenute medije.

-          Da li postoji šansa da komad vidimo u Srbobranu? Da li ima šanse da se Lenka i Laza sretnu u kući Dunđerskih u Srbobranu. Ako smem da predložim čini mi se da je sala Lovačkog doma najbolji prostor gde bi Lenka i Laza oživeli? Ako se ne varam postoji dijalog sa Domom kulture, pa me zanima dokle se stiglo?

-       - Predstava se neće igrati u pozorišnim salama i scenama. Pravljena je da se isključivo igra u dvorcima, palatama, salonima, objektima od kulturno-istorijskog i graditejskog značaja. Ja bih bio najsrećniji da možemo da je igramo samo u Dvorcima Dunđerskih, u Bečeju, Kulpinu, Čelarevu, Novom Bečeju (Sokolcu), ali to je nemoguće zbog stanja samih objekata. Ili u kućama Dunđerskih kojih ima po raznim gradovima i varošima Vojvodine. S obzirom da to nije moguće igramo gde to možemo. Igrali smo na Fantastu i igraćemo je sad svakog vikenda tokom marta meseca, zatim smo je izvodili dva puta u zgradi Zadužbine Eufemije Jović (sadašnja zgrada Opštine Bečej), potom treći put zaredom igramo u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu! Imamo pozive i pregovore da igramo u drugim gradovima i varošima Vojvodine i Srbije.

Što se Srbobrana tiče skoro svaki drugi dan prolazim, vraćajući se iz Novog Sada, pored kuće Dunđerskih i merkam, premeravam pogledom i mislim da si u pravu i da je  to pravi prostor za igranje! Ja sam ZA! Mislim da u slavu i čast Lenkinu i svih Dunđerskih, Srbobran zaslužuje ne da vidi ovu predstavu, nego da je ima kao svoj stalni „repertoar“ na kulturnom meniju, pored „Lenkinog prstena“, koja je postala jedna lepa i prestižna manifestacija.

Dakle, ja jedva čekam da se dogovorimo i krenemo sa predstavom u Srbobranu!

Zaljubljenici u divnu priču o nesrećnoj ljubavi između velikog pesnika i Lenke Dunđerski, predstava  "OD RAJA DO BEZNJENICE" IGRAĆE SE 5. MARTA, SA POČETKOM U 18,00 SATI, U GALERIJI MATICE SRPSKE,
Rezervišite svoje karte na vreme.
Rezervacije: Galerija Matice srpske (021/48 99 023)


 

Postavio: Srbobran.net dana 2016.02.25   |  Ocena:  

 

 

Glasaj
     


Učitava se...
 Prijavi se
Pretraga

KURSNA LISTA





stampaj | Powered by Koobi:CMS 7.31 © dream4® | Redakcija | Design and Development Edit by: 2N - N.Nenadov | Pratite nas na društvenim mrežama