Vrh

Tvoja trenutna lokacija:  Index / Info / Info Kategorija / Crna Hronika




In memoriam


Stanoje Sremački, nekadašnji predsednik opštine Srbobran  (1916 - 2013) preminuo je u Novom Sadu. Datum sahrane biće naknadno određen.

Rođen u Srbobranu, poreklom iz stare graničarske porodice, bio je četvrti sin od šestoro muške dece. Osnovnu školu i četiri razreda gimnazije završio je u rodnom mestu, potom Vojnu akademiju u Beogradu (1935) i postao oficir-potporučnik. U vojsci Kraljevine Jugoslavije služio je kao ađutant bataljona u planiniskim jedinicama duž jugoslovensko-italijanske granice. U Delnicama je 1941. zarobljen i predat nemačkim okupacionim vlastima u Karlovcu. Ceo rat je proveo u zarobljeničkim logorima po Nemačkoj (Sandbostel, Borghorst), da bi ga u aprilu 1945. oslobodila britanska vojska. Nedugo potom, vratio se u Srbobran. 
 
Bio je najpre upravnik Ranapoza i sekretar MK KPJ, a krajem marta 1946. prelazi u Stari Bečej u službu unutrašnjih poslova. Juna 1947. dolazi u Novi Sad u Povereništvo za unutrašnje poslove i radi kao šef odseka Saobraćajne milicije. Četiri godine kasnije, vraća se u Srbobran i postaje predsednik opšine, na čijem je čelu ostao do 1957.
 

Po povratku u Novi Sad, 1960. godine, prešao je u Trgovinsku komoru Vojvodine za sekretara Sekcije za spoljnu trgovinu. Kasnije je u Privrednoj komori Vojvodine do 1973. rukovodio sektorom za privredne odnose sa inostranstvom, kao znalac nemačkog, francuskog i italijanskog jezika. Zaslužan je za otvaranje isturenog odeljenja beogradske Više škole za spoljnu trgovinu, koju je i sam završio. Od 1973. do penzionisanja 1975. bio je direktor sektora za široku potrošnju u spoljnotrgovinskog firmi Interservis. Dao je izuzetan doprinos osnivanju i organizaciji Auto-moto saveza Vojvodine, u kojem je zbog zasluga postao počasni član. Odlikovan je Ordenom rada sa zlatnim vencem (1966) i dobitnik je plakete Boris Kidrič, za rezultate u afirmaciji i razvoju tehničke kulture. 
Živeo je u Novom Sadu, sa suprugom Zorom Sremački, rođenom Janković (1922-2008) sa kojom je imao dvoje dece, ćerku Sonju (1948) i sina Miloja (1950), potom unuke Dimitrija (1984) i Sanju (1983).
 
Poslednju deceniju svog života posvetio je i radu na autobiografiji, koja se osvrće na zaboravljene osobenosti života u Srbobranu između dva rata, posleratni period, njegove angažmane u Privrednoj komori i posleratnom uređenju Srbobrana. Celokupan, veoma obiman materijal je u vlasništvu porodice i mogao bi u bližoj budućnosti biti objavljen, ako se za to ukaže prilika i otvoreno zanimanje javnosti.


 

Postavio: Srbobran.net dana 2013.06.24

 

 

Glasaj
     


Učitava se...
 Prijavi se
Pretraga

KURSNA LISTA





stampaj | Powered by Koobi:CMS 7.31 © dream4® | Redakcija | Design and Development Edit by: 2N - N.Nenadov | Pratite nas na društvenim mrežama