SRBOBRAN.net Web Portal


http://www.srbobran.org/news/1/16/iz-vi-edecenijske-magle-iznikla-istorija-srbobranskog-fudbala/

Verzija za štampu / To Screenview







Iz vi?edecenijske magle iznikla istorija srbobranskog fudbala


Srbobran.net ustupio je prostor, za tekst koji je za ovaj web portal pripremio Stefan Lajoš.



Prikupio je podatke i fotografije, razgovarao sa mnogim ljudima i evo priče koja osvetljava višedecenijski period u kome su nastajali i nestajali fudbalski klubovi u Srbobranu. Ovo je priča o FK Napredak koji je svoje utakmice igrao na fudbalskom terenu na Rajčuju.
Sutra u nedelju 07.09.2008. u  16.30h na Rajčuru, nakon pedeset godina,  ponovo se igra jedna, prvenstvena fudbalska utakmica. Novoformirani fudbalski klub Mladost - Radost biće domaćin fudbalskom klubu iz Bačkog Gradišta. Na obnovljenom fudbalskom terenu, gde stotinak klinaca svakodnevno trenira fudbal, sutra na travu istrčavaju prvotimci. Ovo je poziv svim ljubiteljima fudbala da dođu na Rajčur i navijaju za domaće fudbalere. Evo Štefanove priče...

Zamislite poštovani čitaoci i pre sedamdesetak godina naši očevi su se družili i takmičili. Nije bilo televizije, ali je bilo mesnog pozorišta, pevačkih udruženja, a postojao je i fudbalski klub. I to na Rajčuru, tik iza mesta na kome je novoizgrađena pijaca. Od 1941 – 45. godine funkcionisao je FK Čaba, a u njemu su igrali mnogi naši meštani. Jedan od igrača bio je čika Geza Blažanjik. Ove godine je preminuo. FK Čaba je bio vrlo kvalitetan klub. U to vreme,  iz Budimpešte,  su dva igrača dolazila svakog vikenda vozom, kako bi igrali za Čabu.

Prva postava je bila: Mladen Ćelbabin, Tanasije Prodanović – Aber, Strahinja Svirac, Ozren Đorđević – Deda, Horvat Zoltan, Miladin Popov – Badž, Lazar Milinkov – Binder, Borivoj Stanaćev, Szalai Bela, Kiš Laslo...Četrdeset prve su igrali  Stefan Janika i Milan Subić, koji su još uvek živi.

Čika Geza je bio „pakleni“  igrač. Jedne nedelje je u ponoć krenuo zaprežnim kolima na bačkotopolski vašar. Nosio je prasice na vašar. Sutradan u podne je laganim trkom krenuo iz Bačke Topole za Srbobran, kako bi stigao na utakmicu protiv FK Segedin. Domaći su pobedili sa 4:2, a čika Geza je dao dva gola. Drugom prilikom, u zoru je pošao da para kukuruz. Oparao je 4, 5 jutara i stigao je da, kasno popodne, odigra utakmicu.

Koliko je bio dobar i zagriženi fudbaler, Geza Blažanji je bio i strasni navijač. Poklonio mi je ulaznice sa utakmica koje je gledao.

Nakon II Svetskog Rata, bede i nemaštine, ukazala se potreba da se formira novi fudbalski klub. Dobio je ime „Napredak“. Bio je pravi, radnički klub, a u njemu su igrali igrači iz Čabe. FK Napredak je bio pandan FK Srbobran koji je u to vreme bio budžetski klub. Napredak je bio siromašan klub. Glavni sponzor im je bilo svinjogojstvo i nekolicina privatnika. Oprema im je bila zeleno – bela. Kao Glazgov Rendžers, a nosili su prugaste štucne. Majice je šio krojač, Milo Ferenc, a kopačke je pravio i krpio lopte, obućar  Štefan Lajoš. Igrali su međugradsku ligu, a posle utakmica su bile neizbežne večere sa protivničkim ekipama. Bila je tu i živa muzika. Okupljali su se u kafani Rac, kod Firanjija, zatim u zanatlijskom domu, gde su se igrale pozorišne predstave i u kultur kőru. Imali su dobre odnose sa FK Overbas iz Starog Vrbasa, fudbalskim klubovima iz Kule, Bačkog Petrovca, Kisača, Nadalja, Petrovog Sela, Padeja...


Igrači su ponekad na utakmice išli zaprežnim kolima sa drvenim točkovima, zemljanim putem, jer je makadamski tresao, tako da kada bi stigli na odredište svi su bili prašnjavi. Samo bi se umili, polili malo vodom i tako igrali utakmicu. Kasnije išlo se na gostovanja kamionom i to igrači i navijači zajedno.Često se dešavalo da nakon pobede u gostima,  budu ispraćeni kamenicama iz praćki, lokalnih navijača, koje su letele na kamion.

Predsednik FK Napredak je bio Androcki Šanjika, a golmani su bili Ćelbabin Mladen – Nema, Sep Lajoš, Gal Šandor i Gužela Tibor, koji je godinama branio za zrenjaninski FK Proleter.

Kako je vreme prolazilo, klub je sve više ojačao i igrački i finansijski. Trebalo je da se preseli u viši rang takmičanja,  pa je zasmetao FK Srbobran. Opštinski čelnici odlučuju da od dva kluba naprave jedan i tako nastaje FK Elan. Bilo je dosta novca, ali vremenom se istopio. Gde je sad FK Elan, to je druga priča...


Stefan Lajoš stariji i mlađi 1962.

Podsetiću, u „zlatno” doba socijalizma, povodom rođendana druga Tita 25.maja u Šumici, svake godine je organizovan slet, a nakon toga igrala se fudbalska utakmica,  Debeli - Mršavi. Igrali su veterani fudbalski klubova Čaba, Napredak, Srbobran i Elan.

Mnogi igrači prodefilovali su kroz ove klubove. Neki su uspeli da naprave fudbalske karijere,a najuspešniji fudbaler je Josip Pirmajer, koji je igrao za FK Partizan iz Beograda i bio je član čuvene partizanove generacije koja je igrala finale Kupa prvaka Evrope.

Izvorni podaci za ovaj tekst, Milan Sanaćev, Sep Laslo, Gužela Tibor i Blažanjik Geza.

Tekst priredio

Štefan Lajoš 

U Srbobranu 06.09.2008.




Powered by Koobi:CMS 7.31 © dream4®